Tose mi je rekao : "Zivot je tako lep!"
Dora Risteski, rođena sestra tragično nastradalog makedonskog pevača prvi put nakon nesreće govori o svom bratu Todoru Proeskom.
Jedva da je prošlo mesec dana od tragične pogibije makedonskog pevača Tošeta Proeskog, koji je život izgubio u 26. godini u teškoj saobraćajnoj nesreći, na autoputu Zagreb-Lipovac, a duhovi se ne smiruju. Malo ko je očekivao da će se oko njegovog života i karijere, koju je vodila menadžerka Ljiljana Petrović, stvoriti toliko enigmi.
''Svašta se piše, ali u ovom trenutku ne možemo reagovati na to. Još uvek nam ne polazi za rukom da se osvestimo od ovoga što se desilo. U novinama je pisalo da je moja mama davala intervjue, što nije tačno. Otkako je Toše poginuo, mama ne izlazi iz sobe. Tati su prepisani jaki lekovi za smirenje'', počinje priču Dora Risteski, rođena sestra slavnog pevača, ne polazeći joj za rukom da sakrije tugu.
Kad se Toše rodio, Dora je preuzela brigu o mlađem bratu dok su roditelji radili. Zato i ne treba da čudi što su njih dvoje oduvek bili privrženi jedno drugom.
''Kad se Toše rodio jedva sam čekala da se mama vrati iz bolnice s bratom. Bili smo veoma vezani, voleli smo se. Kasnije mi je stalno slao sms poruke. Često me je zvao, govorio mi da me voli, uvek se javljao kad bi negde doputovao. Bojao se aviona. Strašno. Pre nego što bi poleteo, javio bi se i rekao: 'Evo, sad polećem, kad sletim, javiću se'. Uvek sam ga zvala telefonom. Kobnog dana nisam ga nijednom pozvala i to sebi nikad neću oprostiti. Kao deca nikad se nismo svađali, nije postojala ljubomora. Igrali smo se loptom, a najčešće šetali prema kruševačkom parku, gde je Toše sada sahranjen. Bio je privržen roditeljima, tražio je njihov savet. Kada bi napisao pesmu, prvo bi je doneo kući da je čujemo i da mu kažemo šta mislimo'', seća se Dora svog pokojnog brata.
Poslednje leto, kao da je nešto slutio, Toše je proveo u rodnom Kruševu.
''Celo leto smo proveli zajedno, dolazio je kod mene na ručak, družio se sa sestrićima, s kojima je igrao odbojku. Uključio se i u odbojkaški klub u Kruševu. Kad su imali prvu utakmicu, pobedili su. Došao je kući i bio sretan što je otkrio da ima dar i za odbojku. 'Život je tako lep', rekao je tada, a nakon tri dana je poginuo.''
Dok govori, Dora često zastajkuje, boreći se sa suzama. Na kraju, vraća misli na kobni 16. oktobar i priseća se kako je porodica Proeski saznala za strašnu vest koja im je zauvek promenila živote.
''Tata je bio na poslu kad mu je neki čovek, nisam siguran kako se zove, javio na mobilni šta se s Tošetom desilo. U to vreme meni su na poslu rekli da idem kući, kod roditelja, jer mi mami nije dobro. Uplašila sam se. Krenula sam i dok sam išla kroz grad neki čovek mi je rekao da je Toše poginuo. Kad sam stigla kući, našla sam tatu i mamu u podrumu. Oboje su bili na podu i plakali. Niko nije bio pored njih, nikoga nije bilo da im pomogne, otac je mogao i da umre'', završava Dora napominjući da je to sve što u ovom trenutku može reći.
Dora Risteska, starija sestra tragično poginulog Toše Proeskog u intervjuu za makedonski Dnevnik ustvrdila je kako je Toše predosjećao svoju smrt. "Kad smo prije nekoliko mjeseci dizali kat na obiteljskoj kući, on je bio u inozemstvu. Morala sam ga nazvati i reći kako je lijepo, a on mi je rekao neka se radujem jer ću se ja tu useliti. Kada sam ga pitala zašto tako govori, ništa nije odgovorio. A prije nekoliko mjeseci kada je došao na ručak kući u Kruševo, nazvao je tatu, kojega nije bilo kod kuće, i rekao mu: Dođi brzo, zato jer ćeš me još malo moći gledati. Poslije ćeš me moći gledati samo na slici", rekla je Tošina sestra za Dnevnik, a prenosi Kurir.
Tošina sestra kazala je i kako su njihovi roditelji još uvijek u šoku te da im je jako teško, a niti zdravlje ih baš ne služi. "Veći dio vremena provode u svojoj sobi. Otac skoro uopće ne spava i stalno priča kako ne može vjerovati da nema njegovog djeteta. Mama neprestano plače. Svakog dana dvaput ide na Tošin grob", dodala je Dora koja kaže da tek sada kada razmišlja o tome što je Toše govorio, ima osjećaj kako je predosjećao skori kraj.
"Nakon koncerta u Skopju u listopadu, kada smo se mama, on i ja vraćali u Kruševo bio je zamišljen, što nije ličilo na njega. Pokušala sam ga oraspoložiti, a on je rekao: Pričate kako je život divan. I je, samo da potraje još malo", prenosi Tošine riječi Dora
Ned Jul 06, 2008 2:28 am