U Prilepu, u Makedoniji, 25. januara 1981. rođen je Toše Proeski. Kao u bajci, malom princu dadoše ime Todor - Božji dar. I zaista je bio dar za ovaj svet. Sve do 16. oktobra 2007, kada je odjeknula vest da je Toše poginuo u osvit zore, na autoputu Zagreb-Lipovac, u blizini Nove Gradiške. Priča se da je uzrok nesreće magla na putu, neprilagođena brzina, da je vozač zaspao... Ali, negde u dubini duše svi znamo da je neka nevidljiva ruka jednostavno, ko zna zašto, odlučila da pre vremena uzme "sinota Božjeg".
I verovatno se nikada ranije nije desilo da sve, bez izuzetka, jednako potrese vest o nečijoj smrti. Makedonska televizija dva dana emitovala je samo Tošetovu muziku, intervjue, stare snimke, i proglašen je nacionalni dan žalosti. Spontano, narod je počeo da pali sveće na gradskom trgu u Skoplju, ali u Kruševu, odakle je potekao. U Skoplju, Beogradu i Zagrebu, čekajući u nepreglednim kolonama, u knjige žalosti upisivale su se devojčice koje su do juče ludovale za njim, njihove mame i bake, rokeri, narodnjaci, pripadnici svih nacija i veroispovesti.
Ono što je Toše imao u sebi prevazišlo je sve ovozemaljske granice. Možda zato što je tako lepo pevao, ili što je tako osećao muziku, ili što je voleo ljude... Možda što je bio drag i lepo vaspitan, možda što je delio šakom i kapom kada bi čuo da je nekome bila potrebna pomoć. Čak i žuta štampa "digla je ruke" od traženja nečega što bi pokvarilo sliku o pevaču anđeoskog glasa, a nije se desilo da o nekome kaže ružnu reč.
Isprva je izgledalo da mu put do zvezda neće biti lak- zna se da porodica Proeski nije bila imućna. Ali, već na prvom nastupu, kao desetogodišnjak, otpevao je "Ave Marija" i ostavio publiku bez daha. A nadalje su talenat i vera učinili svoje. Pre nego što se otisnuo u svoju pevačku odiseju, zatražio je blagoslov Crkve, i dobio ga je. I zaista, uspon je išao dobro da bolje ne može biti. Godine 1997. pobedio je na "Melfestu", a 1999, debi albumom "Nekade vo nokta" dospeva u sam vrh makedonske pop scene. "Sinot Božji" iz 2000. donosi osvajanje Srbije - duet sa Karolinom Gočevom "Nemir" i nezaboravna "Tajno moja", dok pobeda na Beoviziji 2003. i pesma "Čija si" konačno dovode Tošeta na mesto koje mu pripada. Naredne, 2004, predstavljao je Makedoniju na Evroviziji, sa pesmom “Life”. "Pohod" na Hrvatsku završen je prošle godine, kada je pesma "Srce nije kamen" proglašena za najviše emitovanu pesmu hrvatskih radio stanica za 2006, a ovog leta osvojio je Gran pri Hrvatskog radijskog festivala sa pesmom "Veži me za sebe". Prošle godine objavio je album sa tradiconalnim makedonskim pesmama “Božilak”, gde je pokazao da ume da peva i izvornu muziku, a “Zajdi, zajdi”, u njegovom izvođenju porazila je mnoge ovdašnje “zvezde”. Kada se setimo Tošeta, tu su i “Ko ti grize obraze”, “Volim osmijeh tvoj”, “Ubijaš me usnama”, “Pratim te”, nezaboravni dueti sa Esmom Redžepovom, Anjom Rupel, Gocom Tržan, Esmom Redžepovom, Tonijem Cetinskim, Antonijom Šolom.... "Kruna" uspeha bio je koncert na Dan zaljubljenih u Beogradskoj areni, a njegov poslednji album "Igra bez granica" objavljen je pre nekoliko meseci.
I poslednji veliki koncert održao je na stadionu u Skoplju 5. oktobra, kada je pred oko 40 hiljada obožavalaca pevao u humanitarne svrhe, za pomoć obnovi škola u Makedoniji. Kada smo već dobrotvornog rada, 2003. dobio je Humanitarnu nagradu majke Tereze, a pre tri godine, sigurno ne slučajno, imenovan je za regionalnog ambasadora dobre volje UNICeF-a. I, iz godine u godinu, kako mu je popularnost rasla, sve je više pomagao, prvenstveno deci, što humanitarnim koncertima i akcijama, što direktno. Pomagao je, ali i svojim rukama gradio Crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Kruševu.
Toše Proeski sahranjen je 17. oktobra u Kruševu uz najviše
državne i crkvene počasti, a ispratilo ga je više od 20 hiljada ljudi. Majka, otac, sestra, nesuđena ljubav... I skoro svi koji na muzičkom nebu Balkana nešto znače.
"Pevajući, molio se, i moleći se, pevao je. I, evo, njegovo rodno Kruševo i Makedonija opraštaju se od najvećeg vojvode pesme u naše vreme. A ti, Toše, produži da pevaš gore na nebu, podržan od anđeoskih horova - rekao je poglavar Makedonske pravoslavne crkve arhiepiskop Stefan.
Sebi je Toše za Novu 2007. poželeo samo - da bude živ i zdrav. A u poslednjem intervjuu koji je dao za jednu makedonsku televiziju, pred polazak u Hrvatsku, rekao je da je umoran i da mu spava. I, zaspao je Toše.. Na pragu možda i svetske karijere jer, upravo ovih dana, trebalo je da se održi promocija njegovog albuma na engleskom jeziku u Londonu. Bio je jedan od najboljih studenata solo pevanja, i planirao da je naredne godine diplomira. Sanjao je da će jednom pevati u operi, možda i u Milanskoj skali, a Đana Nanini za njegov glas rekla je da je bolji od Pavarotijevog.
"Kada želiš da nasmeješ Boga, ispričaj naglas svoje planove" - rekao je neko.
* Govorio je za TV novosti:
* Pratim sudbinu, put ka uspehu ili neuspehu, ono što mi je ta sudbina i namenila
* Čovek treba da bude inspirisan, i molim Boga da mi ne uzme inspiraciju u vezi sa muzikom i inspiraciju u vezi sa životom
* Pokušavam da se borim protiv ljudske zlobe, neistine i drugih loših stvari koje su svakodnevnica u našem životu, mada mi teško ide
* Sebe bih devojci koja me ne poznaje opisao kao mladog čoveka koji se bavi muzikom i sportom, kao čoveka koji izbegava sve poroke, koji se trudi da bude što prirodniji
* Da imam veliku moć, makar i na kratko, učinio bih da nestane mržnja i zlo, da ljudi međusobno dele ljubav
* Pred izlazak na binu imam ritual - prekrstim se
* Kada sam zaljubljen, smiren sam i tajanstven
* Moj životni moto je "Kako Gospod nikoj ne e – Sve je u Božjim rukama"
Ned Jul 06, 2008 2:26 am